legendi, raskazi (legends, stories)

you can write interesting stories and legends from the folklore all over the world, or some interesting facts.

Crne mačke povezuju sa vješticama i zlom. U herbrejskom i babilonskom folkloru se uspoređuju sa zmijama koje su omotane oko srca. U Britaniji i Europi prolaženje crne mačke ispred ljudi se smatralo dobrim znakom, mo kada su bile viđene kod crkve povezivali su ih sa vješticama. Crkva ih je smatrala nesvetima i paganima. Crna mačka se još uvijek smatra sretnom, no u SAD-u i dijelovima Europe koji su bili pod utjecajem inkvizicije i tjeranja vještica se još uvijek smatraju lošim znakom. U Japanu, Britaniji i Egiptu se i danas smatraju dobrom srećom.
Od 1880. crna boja se asocirala sa anarhizmom, crna mačka u borilačkom položaju je kasnije usvojena kao anarhistički simbol.
Mačke su često smatrane familijarima (kućnim zaštitnicima) vještica i ljudi. Vjeruje se po riječima Wiccana, da mačke imaju sposobnost osjetiti prisutnost duhova. Eksperiment koji je napravljen na Duke University u SAD-u podržava ovu teoriju. U eksperimentu nekoliko životinja, i mačka među njima su donešeni u kuću koja je smatrana ukletom, tj. kućom duhova. Sve su se životinje ponašale normalno osim u sobi u kojoj je izvšeno ubojstvo. Tu su se neke od njih počele čudno ponašati, mačka je počela piskati na praznoj stolici nekoliko minuta.
Crne mačke, zbog svoje sposobnosti da se ne vide u mraku, su smatrane posebno poželjne kao partneri vještica. Neke vještice su se mogle transformirati u mačke 9 puta, od tuda vjerovanje da mačke imaju 9 života. Crne mačke su ponekada korištene u magičnim ritualima, kao učesnici ili kao žrtve. U suđenju vješticama, posjedovanje crne mačke se smatralo dokazom sotonske povezanosti i vještičarenja. Često su crne mačke spaljivane zajedno sa ljudima.
I ranije, a i sada u nekim religijskim ritualima, žrtvuju se mačke, no u Wiccanskim ritualima nikada. Mnoge moderne vještice čuvaju crne mačke kao ljubimce i smatraju ih svetima.
U Rusiji je i dalje popularno vjerovanje da ako crna mačka prođe ispred čovjeka, on će ili izabrati drugačiji put da izbjegne mačku, tj. da pređe oko nje ili će proći držeći se za gumb.

evo jedna Makedonska legenda za to od kuda su iminja na dve makedonske planine, Jakupica i Dautica. U jedno selo Porecje, zivili su dve familije, daut i jakup, bili su najbolji prijatelji, kada jedan dan daut je ubio pas na Jakup i od taj dan zapoceli su krvni bitki so mnogo zrtve, oni sto su ostali zivi odselile su jedni na jedna planina do Porecje a drugi na druga planina od taj dan jedna planina do Porecje zove se Jakupica zbog Jakup a druga Dautica zbog Daut

sada cika Dardemore procitati jedna makedonska pricaaaaa. Ovako (bolje zvuci na makedonskog sa dijalekt ali to je)u selo Pestani rodio se jedno zmejce, od majka rodzeno. Jos kao malo imalo krila. Zmej se borio sa nevrjeme, vile i sa azdaje. Zdaja nosela nevreme, grad. Nosela grad da unisti grosdze u Gabrovo(mak selo).Jednog puta stigla nad selo i se spusila kao sta kazu svima, kao azdaja, neki oblak da unisti lozje u Pestani. Zmej reko na selane:
Vi legnete malo pospijte, ja cu da se vratim ubrzo.
Toj telo tu ali duh ko zna gde odel. Borio se sa taja azdaja. Kada zagrmel, kada spukalon, sozdal neka sila. A on pred to na svoji drugari je reko:
Nemoj da me budite, dok ja ne se vratim.
jedno vreme on je pobedio ova azdaja i ja slomio njena noga. Posle nekoliko vreme otosli su u Vozarci i jedna baba kuca (ona bila azdaja) i ona pitala:
od gde ste bre ljudi?
od Pestani smo mi. kazale selani, a ona kaze:
ah to jedno kuce od Pestani pojeo me meni! to je bio zmej od Pestani

ajde na makedonski togas i na drug nacin

Ima edno selo koe se vika Pestani, i ovaa prikazna e za Pestanskiot zmej. Zmejot kako sto se veruva vo makedonija i vo Balkanot voglavno e covek, covek so mali krilca pod miskite. nikoj ne smeel da gi vide tie krilca osven majkate i babata sto ja poragalo majkata, ako nekoj drug gi videl tie krilca zmejot umiral. Zmejot e poznat po toa sto se borel protiv lamjata, koja e sinonim na burata, na gradot, koja gi unistuvala zitoto, lozjeto...taka dodeka si rabotele pestanci na niva a so niv i maloto zmejce, pocnalo da se nablizuva bura, pa site pocnale da se sobiraat da si odat od niva ama malko isplaseni da ne im ja unisti zetvata, zasto od toa ziveele. koga trgnale maloto dete (zmejceto) kazalo vie odete da spiete, zaspijte se a jas ke si legnam ama ne smeete da me budite dodeka ne pomine burata. i taka napravile site se uspale i zmejceto se uspalo. Zaspalo so teloto dole no so duhot gore bilo na nebo so lamjata se tepal. Zmejot bil posilen od lamjata, pa zmejot kasal, bluel ogan, grebel i i ja odgrizal nogata i taa izbegala, koga burata se stisila site se razbudile ama ne go poslusale zmejceto i sakale da go razbudat ama koga go otkrile toj umrel, so duhot prodolzil da luta po neboto, ne mozel da si go najde patot do doma pak. Posle nekolku dena pestanci otisle vo sosednoto selo Gabrovo, kade na vlezot edna baba doaga i kuca so ednata noga, povredena i prasuva:
-Koi ste vie luge?
-A nie sme od Pestani
-Pestani...aaa tamu bev pred nekoe vreme edno kuce mi ja raskina nogata, prokleto pestansko kuce
(taa bila lamjata a kuceto zmejot)

a?

nisto ne razbrav...a ova Pestani, ja go citam Prestani! hehehe